Otac me je svakodnevno tukao, brutalno, za svaku sitnicu. Moja majka nikada nije stajala u moju odbranu, bojala se i za sebe, a meni je govorila da nemam pravo da se ljutim, jer je on moj otac i želi mi najbolje. Jedanput mi je stavio i nož pod grlo, neopisiv strah sam tada preživjela, a sa 14 godina baka je počela da mi traži muškarca da me uda. kada sam shvatila da je sve gore, jednu noć sam odlučila da pobjegnem od kuće.
Ukrala sam nešto novca i zaputila se na jug zemlje. Danima sam skital, spavala po arkovima, da bi me nakon nekih mjesec dana policija privela. Nisam željla da kažem ko sam, i odakle te su me smjestili u dom za nezbrinutu djecu. Tu se pakao nastavio, više nisam bila zlostavljana od jedne osobe, već od desetina njih, što od vaspitača, što od ostale djece. Čak su mi i nevinost uzeli, naravno na grub i nasilnički način. Sada imam 31 godinu, živim kao postanar, radim kao konobarica u malim prljavim lokalima i svakodnevno se dajem za par eura još prljavijim gostima. To je moj život i s vremenom sam naučila da je to realnost, moja sudbina i da ja tu ništa ne mogu promijeniti. Nikoga više i ne krivim, već živim dan za dan, pa koliko još izdržim
ponedjeljak, 11. srpnja 2016.
Otac me je svakodnevno tukao, brutalno, za svaku sitnicu. Moja majka nikada nije stajala u moju
0 komentari:
Objavi komentar