Otišla ja u crkvu da se pomolim za zdravlje svoje porodice, kako sam smotana ispustila sam sveću pred jednom ikonom i ja kako sam se savila da je podignem vidim senku čoveka koji stoji iza mene,

Otišla ja u crkvu da se pomolim za zdravlje svoje porodice, kako sam smotana ispustila sam sveću pred jednom ikonom i ja kako sam se savila da je podignem vidim senku čoveka koji stoji iza mene, okrenem se i vidim sveštenika koji mi gleda u du*e. Upozorim ga da mi je neprijatno da me na taj način gleda, a on se meni približi i uhvatio me

za du*e, imao je izraz lica kao da sv*šava. Trgla sam se i pokušala otići iz crkve ali on me je sapleo i ja sam pala, podigao mi je suknju, podigao je u svoju pa mi je uvalio svoj dlakav ku*ac u moju pi*ku. Gledala sam ikone oslikane na zidovima dok me je je*o sveštenik i nisam bila sigurna da li sanjam ili

sam budna. Onda je ustao i obrisao svoj ku*ac o mantil govoreći “idi sad kćeri svojoj kući, nek bog čuva i tebe i tvoju porodicu”. Od tada više ne idem ni u crkve ni u boga. Jednostavno nema pravde u ovome svetu.