Pozvala sam drugaricu, koja je u tom trenutku očajna zbog raskida duge veze, da bude moj gost (živim sa mužem) nekoliko dana kako bi malo skrenula misli. Dok smo ručali nas troje, on onako kroz ćaskanje pomene kako
zbog specifičnog posla povremeno ima bol u leđima, ona ustade od stola, stade iza njega i poče da ga masira “evo ja ću malo da te izmasiram…”
U trenutku me oblio hladan znoj, on me sve vreme gledao raskolačenih očiju, zbunjen. Pošto je bilo još nekoliko sličnih situacija, nismo više drugarice.
Uvatio sam sebe kako već nekoliko puta zadnjih par meseci razmišljam o porodici i deci sa kompletno razvijenim scenarijem, imenima koja su mi lepa za decu kako bih voleo da imam blizance kako bi vozali bajseve rolere, kako bi oni trenirali moj sport u mom matičnom klubi…. Ili sam se prezasitio sporta (što mislim da nije) ili me hvata roditeljski instikt što sam mislio da se meni nikada neće desiti pogotovo ne sada kada sam na vrhuncu svoje sportske karijere i idem iz borbe u bodbu sa po dva treninga dnevno. Inače sam musko i imam 27 godina.
0 komentari:
Objavi komentar