Propalica sam,klošar,papučar, opijam se, pušim, vraćam se svako veče kući pijan i onda ujutro se probudim i onako mamuran opet popijem da se opustim, i tako po celi dan, nisam siromašan, ali nisam ni prebogat, treniram fudbal i zarađujem, svi koji me vide sa fake osmehom samo govore “eeh,pa kad je tebi sve lako u životu”, a ne znaju istinu, ne znaju da se svako veče
opijam zbog nje, da se trujem zbog nje, zbog male kučkice koja me je ostavila zbog bogatijeg, a najviše je bolelo kad je rekla nakon što sam ju molio da odemo na neko mirno mesto i odmorimo se od svega i svih,”Nisam ja tamo neka prostakusa koja pada na to, ja izlazim samo u luksuzbe restorane..”, i dobro izvedem ja nju i potrosim celo bogatstvo na nju i njene krpice da bi mi
ujutro rekla:” Prekidamo,dosadio si mi, ne volim te i nikad te nisam volela, bilo je lepo dok si kupovao, ali brate smorio si sa romantikom. nemoj da me vise zoves.” i onda vi kazete da je meni lako bit pijan, e pa druze promisli jos jednom.A
0 komentari:
Objavi komentar